Nemačka štampa ovih dana izveštava o slučaju jednog špeditera iz te zemlje, koga birokratija uporno sprečava da zaposli vozača kamiona iz Bosne i Hercegovine.
– Ako bavarske državne vlasti i dalje traže primere uspešnog ukidanja birokratskih prepreka, evo jedne potpuno suprotne priče. Špediter iz Eglinga želi da zaposli vozača kamiona iz Bosne i Hercegovine. Pošto mu to ne polazi za rukom, sada će izgleda morati da otpusti čoveka – piše Merkur.de.
Prema navodima tog nemačkog portala, vlasti nadležne za priznavanje stranih stručnih kvalifikacija se na svojim sajtovima “samopromovišu” navodeći da daju „važan doprinos obezbeđivanju kvalifikovanih radnika u Nemačkoj i boljoj integraciji migranata“.
- Možda je to tačno u nekim slučajevima, ali ne i u slučaju Admira Mujčinovića, piše Merkur.de.
Špediter Bernhard Schultes (Bernard Šultes), naime, već skoro dve godine traži rešenje u nadležnim službama. Želi da zaposli Mujčinovića kao vozača kamiona, ali mu to nikako ne polazi za rukom. „Svako prebacuje odgovornost na drugog”, kaže.
Šultes vodi kompaniju za špediciju u Eglingu (oblast Bad Tolz-Volfratshausen). Ima osam kamiona od 40 tona i devet kamiondžija. Transportuje drvo, sajamsku robu i ambalažu širom Evrope. I hitno traži vozača. Jedan od njegovih kancelarijskih radnika ga je upoznao sa svojim rođakom Amirom Mujčinovićem.
Činjenica je da je Mujčinović dobio vozačku dozvolu u Bosni. Ali postoji problem: Bosna nije deo EU, ona je samo kandidat za članstvo. Zbog toga se vozačka dozvola ne priznaje. Da je 39-godišnjak zaposlen u nekoj bosanskoj firmi i da povremeno isporučuje teret u Nemačku, to ne bi bio problem. Međutim, raditi kao profesionalni vozač za nemačku kompaniju nije tako lako i za to mora biti priznata vozačka dozvola. Za to je nadležna okružna kancelarija u Bad Tolzu, ali su oni odbili. Bosna i Hercegovina je navedena u stavu 31 Pravilnika o vozačkim dozvolama, Aneks 11, koji kaže: „Vozačka dozvola nije važeća i potreban je dodatni vozački ispit“.
Nemački list detaljno opisuje niz opterećujućih zahteva koji su stavljeni pred vozača iz Bosne i Hercegovine (dodatni ispit, takozvana „adaptacija“ u periodu od 12 meseci kao kvalifikaciona mera…). Takođe, opisuje i „šetnju“ špeditera od jednog do drugog državnog organa u pokušaju da mu pomognu kako bi prevazišao ove komplikacije i konačno zaposlio Mujčinovića: tu su okružne vlasti, zatim kancelarija IHK za priznavanje stranih profesionalnih kvalifikacija – takozvana IHK FOSA (Foreign Skills Approval).
FOSA, sedištem u Nirnbergu, ima dozvolu da odlučuje o tome da li stručna kvalifikacija stečena u inostranstvu važi u Nemačkoj ili ne.
Nedoslednosti je mnogo: na primer, vozačka dozvola sa Kosova* se može preneti, iako Kosovo* nije deo EU. “Možda su tamo ispiti drugačiji, ne znamo,” piše Merkur.de.
I sam upravnik okruga Josef Niedermaier kaže kako je čuo da je u Austriji sve manje komplikovano nego što je to slučaj u Nemačkoj.
– Ovako nikada nećemo rešiti nedostatak vozača u logističkoj industriji – smatra Niedermaier.
Nemački portal podseća da su i prepreke za zapošljavanje vozača autobusa takođe velike. Autobuski operater Etenhuber u okrugu Ebersberg nedavno je čak angažovao indijske vozače autobusa, pribavio im stalni boravak u Hrvatskoj i tamo dobio vozačku dozvolu EU.
Izveštaj o tome je pročitao i Bernhard Šultes, nakon čega se sa svojim slučajem izašao u medije.
Ali, očigledno da nema rešenja. Šultes je privremeno zaposlio Mujčinovića kao radnika u magacinu. Ugovor se završio krajem jula, a Šultesu zapravo ne trebaju radnici u magacinu, već samo vozači kamiona.
– Nažalost, sada ću ga izgleda otpustiti – kaže frustrirano.
– Sve je ovo smešno.