Vjerovatno se mnogi od vas sjećaju da su se prije više od 15 godina plavo-žuti kamioni ove njemačke kompanije mogli naći bukvalno širom Evrope, ali i bliže i dalje Azije. Kompanija je osnovana 1945. godine, kada je Willy Betz imao samo 17 godina.
Do 2008. godine kompanija je imala više od 100 filijala, zapošljavala oko 8.000 ljudi i imala godišnji promet od milijardu eura. I šta ostaje od ove impresivne moći? Trenutno Willi Betz jedva dostiže promet od 250 miliona eura, broj ekspozitura je smanjen na “samo” 14, a ostala je oko četvrtina zaposlenih u kompaniji.
Kako je to moguće? Njemački prijevoznik, osnovan odmah nakon rata, suočio se s ekonomskom krizom, uprkos velikom voznom parku u bugarskoj filijali, nije mogao naći svoje mjesto u transportnoj realnosti proširene Evropske unije, a poreski problemi su osakatili kompaniju.
Na prijelazu decenije, 2010. godine, zvaničnici su kompaniju optužili za, između ostalog, mito i brojne finansijske malverzacije, za koje je sin Willyja Betza, Thomas Betz, osuđen na 5 godina zatvora, a cijela kompanija platila je više od 2 miliona evra kazne. Štaviše, prvo je trebalo da bude osuđen sam Willi Betz, ali je pušten zbog veoma lošeg zdravlja.
Willi Betz je umro krajem 2015. Bio je svjedok kako nevjerovatnog rasta svoje kompanije tako i pada njene moći. Upravo je on kupio bugarskog giganta SO MAT, koji je krajem osamdesetih zapošljavao do 10 hiljada ljudi i dugi niz godina ostao ikona transporta u bivšim republikama Sovjetskog Saveza, poput Uzbekistana.
