Vozači kamiona plaćeniji od doktora i profesora, a nedostaje ih oko 20.000

Objavljeno:

Poznavanje engleskog jezika nekad je prilikom konkurisanja za posao bilo smatrano za veliki plus, a danas je to obavezna stavka u CV-u koja se podrazumeva.Kako se razvija tržište rada u Srbiji, i posedovanje vozačke dozvole je sve češće taj obavezni uslov za dobijanje velikog broja poslova.Tome u prilog govori i podatak da se od 2.662 oglasa objavljenih na sajtu Poslovi.

infostud tokom 2023. godine u kojima su se tražili vozači, čak 58,2 % njih odnosilo na one koji imaju B kategoriju.Bilo je među tim oglasima najviše onih čije su delatnosti bile dostava hrane, upravljanje taksi ili lakim teretnim vozilima, usluge ličnog vozača ili isporuka ličnim vozilom.U takvom razvoju situacije na terenu, sasvim je i razumljivo što se pod radnim mestom vozača ne podrazumevaju samo oni koji voze javni prevoz i transport, već i komercijalisti, dostavljači, magacioneri, terenski radnici i zanatlije.

Nekada su se vozačke dozvole dobijale na odsluženju vojnog roka, sada toga nemaNo, kada govorimo o vozačima u transportu, kao jednoj od važnijih delatnosti u privredi, njih ima, kako nam kaže direktor preduzeća „Srbijatrnsport, Goran Aleksić, oko 120.000. Transportnih kompanija je oko 7.000, dok je registrovano oko 240.000 kamiona u drumskom saobraćaju.– Podaci koje je objavio Komitet za bezbednost saobraćaja govore da u ovom trenutku nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača.

Njihovo školovanje je skupo, a problem u dobrom delu predstavlja i činjenica da više ne postoji obavezan vojni rok kroz koji su se takođe obučavali vozači. Uz sve to, treba naglasiti i da je dobar deo vozača otišao u inostranstvo u potrazi za većim platama – kaže Aleksić.Kako on objašnjava upravo te veće plate u, recimo Nemačkoj gde naši vozači masovno odlaze, ne garantuju bolji život nego u Srbiji, a sami vozači toga nisu svesni.– Recimo, vozači kamiona u Srbiji ovde mogu da zarade i do 2.000-2.500 evra mesečno, što je više nego što imaju lekari ili profesori, a u inostranstvu mogu da uzmu oko 5.000. Problem je samo što je tamo standard daleko veći, pa su i troškovi života, a daleko znad onih u našoj zemlji.

Zato i ima onih koji se brzo vraćaju u Srbiju, pogotovo ukoliko su otišli sami, a ne porodično. Ali, čak i sa tim povratkom u zemlju, ponovo imamo manjak vozača. I to veliki – dodaje Aleksić.Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima predvideo je da se starosna granica za C kategoriju sa 21 pomeri na 18 navršenih godina, a za D kategoriju sa 24 na 21 godinu. Naravno, potrebno je imati CPC sertifikat koji se stiče nakon polaganjem obavezne početne obuke.– Problem nedostatka radne snage u transportu će početi da se rešava kada se počne uređivanje poslovnog ambijenta u sektoru transporta. Neophodno je formiranje komisije – operativno radnog tima za kreiranje i implementaciju mera u sektoru transporta. Izgradnja infrastrukture, nove strane investicije u Srbiji, povećanje zaposlenosti u privredi, otvaranje novih radnih mesta, priliv stranih radnika na rad u Srbiju, kao i novi planovi i projekti, objašnjava Aleksić.

Uvozimo vozače iz Indije, sa Kube, Šri Lanke…Kao potvrda Aleksićevih reči je i podatak da se na poziciju vozača autobusa u velikom broju angažuju doseljenici iz Indije, Šri Lanke ili drugih azijskih zemalja, a njih ima i u kompanijama za dostavu hrane.– Kod nas u kompaniji sve je više vozača koji rade na poziciji dostavljača, a koji dolaze iz inostranstva. Ima ih čak i sa Kube.

Neki od njih voze skutere, neki automobile i ravnopravni su sa nama. Sjajni su vozači, odlično se snalaze u našim saobraćajnim gužvama i ne sećam se da je iko od njih imao neki problem u saobraćaju“, kaže nam Nikola, vozač angažovan u jednoj kompaniji za dostavu hrane.Veliki broj onih, koji iz inostranstva dolaze u Srbiju da bi radili na poziciji vozača na platformama za dostavu hrane, dolaze preko kompanije „Inseko rent“. Primanja vozača koji imaju B kategoriju su daleko manja od onih koji imaju vozači kamiona, ali su sasvim pristojna.– Kod nas postoje radnici iz velikog broja zemalja, poput Uzbekistana, Kirgistana, ali u poslednje vreme mnogo je onih iz Turske. Imamo sjajnu saradnju sa partnerima tamo, uskoro ćemo tamo otvoriti i predstavništvo , jer su se vozači iz Turske pokazali kao veoma dobri.

Vredni su, odgovorni, a i nemaju problem da se snađu u beogradskoj saobraćajnoj gužvi. Zadovoljni su uslovima, plate su redovne, a od toga koliko rade zavisi i visina zarade, koja je svakako iznad republičkog proseka – kaže nam vlasnik pomenute kompanije, Stefan Šurlan.I posle 24 godine za volanom, meni je ovaj posao zanimljivJoš jedan od našh sagovornika Nikola Jovović gotovo dve i po decenije radi kao vozač u Radio-Televiziji Srbije i zaljubljen je u svoj posao.

– U Radio Televiziji Srbije vozni park je u pogonu 24 sata dnevno, 365 dana u godini i naš posao je razvoz zaposlenih, ali i gostiju, kako sa televizije tako i na Radio Beogradu. Imamo priliku da razgovaramo sa ljudima iz raznih sfera društvenog života i to je veoma zanimljivo.

Posao vozača jeste težak, jer nije jednostavno voziti ceo dan i potrebne su puna pažnja i koncentracija. S druge strane, veoma je dinamičan i zanimljiv, inače ga ne bih radio 24 godine – kaže Nikola Jovović i dodaje:– Posebno je interesantno to što imate priliku da posetite mnoga mesta koja možda u privatnom životu ne biste uspeli.

Primera radi, za potrebe emisije „Znanje i Imanje“ sam obišao mnoga domaćinstva u Srbiji i regionu i zaista sam uživao. Meni je posebno značajno što sam imao priliku da u više navrata odem i na Kosovo i Metohiju. Tamo sam dočekao Božić i Uskrs, što je posebno iskustvo.

Zadnje objavljeno

Predstavljamo

Ne možete kopirati sadržaj ove stranice