Kada se može voziti 10 sati dnevno: Pravila za profesionalne vozače

Zakon o radnom vremenu i obaveznim odmorima mobilnih radnika, koji je usklađen sa evropskom Uredbom (EZ) br. 561/2006, striktno propisuje koliko profesionalni vozači kamiona i autobusa smeju provesti za volanom. Standardno dnevno vreme vožnje iznosi najviše 9 sati. Međutim, transportna dinamika, kašnjenja na utovarima i nepredviđene situacije na putevima zahtevaju fleksibilnost. Zbog toga zakon dozvoljava produženje ovog vremena.

Pitanje kada se može voziti 10 sati dnevno jedno je od najvažnijih pitanja u svakodnevnom radu dispečera i vozača. Nepravilno računanje i prekoračenje limita dovode do teških prekršaja koji se prilikom kontrole tahografa kažnjavaju ogromnim novčanim kaznama.

Zakonski uslovi za produženje vožnje na 10 sati

Zakon jasno propisuje da se standardno dnevno vreme vožnje od 9 sati može produžiti na najviše 10 sati, ali isključivo pod sledećim uslovima:

• Najviše dva puta u toku sedmice: Vozač može produžiti vožnju na 10 sati samo dva puta unutar jedne kalendarske sedmice (od ponedeljka u 00:00 do nedelje u 24:00).
• Obavezni odmori unutar tog dana: Produženje ukupnog vremena vožnje ne menja pravilo o pauzama. Nakon najviše 4.5 sata vožnje, vozač mora uzeti neprekidnu pauzu od najmanje 45 minuta (ili podeljenu pauzu od 15 i 30 minuta).
• Usklađenost sa dnevnim odmorom: Čak i kada vozi 10 sati, vozač mora unutar unutar perioda od 24 sata (od završetka prethodnog odmora) pravilno ugurati svoj dnevni odmor (bilo redovni od 11 sati ili skraćeni od 9 sati).

To praktično znači da ako vozač započne svoj radni dan u ponedeljak ujutru, on tokom ponedeljka i utorka može voziti po 10 sati, ali preostale dane u toj sedmici (sreda, četvrtak, petak, subota) ne sme preći limit od 9 sati vožnje dnevno.

Kako pravilno podeliti pauze tokom dana od 10 sati vožnje?

Kada planirate radni dan u kojem ćete iskoristiti opciju od 10 sati vožnje, raspored pauza i praćenje tahografa moraju biti besprekorni. Evo primera kako izgleda zakonit i pravilan raspored vožnje i odmora:

1. Prvi blok vožnje: Vozač vozi 4.5 sata.
2. Prva obavezna pauza: Vozač pravi pauzu od 45 minuta (tahograf je na krevetu).
3. Drugi blok vožnje: Vozač vozi narednih 4.5 sata (ukupno 9 sati vožnje).
4. Druga obavezna pauza: Pošto vozač želi da produži vožnju, on nakon ovih 4.5 sata ponovo mora uzeti pauzu od najmanje 45 minuta pre nego što započne preostali sat vožnje.
5. Treći blok vožnje: Vozač vozi preostali 1 sat i završava radni dan sa tačno 10 sati vožnje.

Veoma je važno naglasiti da se i taj poslednji, deseti sat vožnje tretira pod opštim pravilom: vozač nikada ne sme voziti duže od 4.5 sata u komadu bez pauze od 45 minuta.

Izuzeci i vanredne situacije na putu (Član 12/561)

Mnogi vozači se pitaju šta se dešava ako su već iskoristili svoja dva produženja od 10 sati u toj sedmici, a na putu se desi saobraćajna nesreća, zastoj ili vremenska nepogoda zbog koje ne mogu da stignu do bezbednog parkinga.

U takvim vanrednim situacijama, član 12. Uredbe 561/2006 (odnosno član 12. novog Paketa mobilnosti) dozvoljava vozaču da prekorači dnevno vreme vožnje preko limita kako bi stigao do odgovarajućeg mesta za zaustavljanje. Da bi ovo prekoračenje bilo zakonito, vozač mora uraditi sledeće:

• Pronaći prvi bezbedan parking: Vozač ne sme zloupotrebiti ovo pravilo da bi stigao kući ili na udaljeni utovar, već samo do prvog sigurnog parkinga.
• Ručni unos na poleđini ispisa: Odmah po dolasku na parking, vozač mora uraditi ispis sa digitalnog tahografa i na poleđini ručno napisati razlog prekoračenja (npr. zastoj zbog udesa, vremenske nepogode, nedostatak parking mesta) i obavezno navesti član zakona.

Posledice za prevoznike i kontrola tahografa

Saobraćajna policija i carinski organi širom Evropske unije vrše rigorozne provere podataka sa kartica vozača i memorije tahografa za poslednjih 56 dana. Svako treće ili četvrto produženje na 10 sati vožnje unutar jedne sedmice automatski se detektuje kao težak prekršaj.

Kazne za prevoznike i vozače u zemljama poput Nemačke, Austrije ili Slovenije mogu iznositi i po nekoliko stotina ili hiljada evra. Pored finansijskog gubitka, firma rizikuje i sakupljanje negativnih bodova u evropskom sistemu za ocenu rizika prevoznika, što može dovesti do češćih ciljanih kontrola na drumu.

Zato je pravilno poznavanje pravila o tome kada se može voziti 10 sati dnevno ključ za stabilno poslovanje svake transportne i logističke kompanije.